Naše društvo pati od zaboravljanja, nedostatka odgovornosti za javno izgovorenu reč i trajnog potiskivanja kritičkog mišljenja. Stoga nije retkost da jedni te isti ljudi protokom vremena zastupaju potpuno suprotne stavove: nacionalisti postaju mondijalisti, komunisti antikomunisti, autokrate demokrate…
Ne sporeći im pravo da tako postupaju, smatram potrebnim da društvo pamti, jer nedostatak kulture sećanja ima pogubne posledice, stalno smo na početku a neprekidno na začelju. Odlučio sam da na ovom kanalu, na jednom mestu, izložim sudu javnosti sve ono što sam pisao u štampi, govorio na radiju i televiziji u periodu od preko trideset godina. Arhiva je obimna i sređena hronološki, a molim sve koji vide da nešto nedostaje ili misle da je nešto namerno izostavljeno da nam to dostave za objavljivanje.
Pozivam sve one koji učestvuju u javnom životu da učine isto i time podignemo odgovornost za javno iznete stavove, doprinesemo kvalitetu javnog dijaloga i oživimo kulturu sećanja!