Channel Avatar

MavsumTv @UC5_mku4qvsYIGWHzx0BoWRA@youtube.com

2.5K subscribers - no pronouns :c

Hello! I'm Mavsuddin! Welcome to my channel! Here I post vid


Welcoem to posts!!

in the future - u will be able to do some more stuff here,,,!! like pat catgirl- i mean um yeah... for now u can only see others's posts :c

MavsumTv
Posted 2 days ago

Куни кеча битта биродаримиз иккинчи бор Тошкентдаги Польша элчихонасига кириб визага рад олиб чиқди.
Унинг ҳикоя қилишига кўра 72 кишидан 1 та Тожикистон фуқароси ва 3-4 та шенген визага топширганлар виза олишибди.
Ишчи визага топшириб шу кунга йиғилган барча қоракўзларимиз отказ олган.

Бу нимани англатади? Ўзбекистон фуқаролари учун Польша деярли ёпилганини англатади.

Бундай аҳволга келиб қолишига асосий сабабни ўргандим ва шуни айтай:
Ўзбекистон фуқаролари меҳнат шартнома тузиш учун ишончсиз. Виза олган ўзбек фуқароларнинг 99% уларни чақирган фирмага ишга бормайди. Бизнинг ўзбеклар Польшадаги 1000-1500 доллар маошни менсинишмайди. Қўлидан хемирам келмайдиган юртдошларимиз оғизда 5-6 минг еврони орзу қилиб юришади. Польшага ишчи виза олган ўзбеклар турли ноқонуний йўллар билан Европанинг бошқа мамлакатларига сурворади. Ўзбеклар легал ва қонуний ишдан кўра нелегал ва ноқонуний ишлашни яхши кўришади. Ўзбекларимиз Польшада солиқ тўловчи бўлмас экан, бу давлат учун бефойда ҳисобланади.

Польшадан ташқарида нелегал сифатида депортацияга тушаётган ўзбекларнинг аксари Польша визаси билан Европага кириб келган. Бу хақдаги статистика ва ҳисоботлар мутасаддилар томонидан ўрганилиб, Ўзбекистон “қизил ромкага” олинди ҳисоб.

Меҳнат муҳожирини таклиф қиладиган фирма у учун вакансия очади. Рухсатнома расмийлаштиради, гарантия хати беради. Мигрант шу фирмага боғланган бўлади. Аммо ўзбегим ҳеч қурса бориб ўша фирмада 3 ой ишлаб бермайди. Самолётни Германияга ва ёки Белгиягами бурворади.

Қайси иш берувчига ёки давлатга бундай меҳнат мигрантлари керак?

Битта иккита танишлар илтимосига кўра бир неча фирмалар билан боғланганимизда, “Ўзбекистон билан ишламаймиз” - деган конкрет рад жавобини оляпмиз.

Бундан ташқари ўзбекларимиз ялқов, унча мунча иш ёқавермайди. 2 кун у ерда, 3 кун бу ерда ишлаб, “эээ ёқмади” деб сурвораверади. Ҳунарингниз нима деб савол берсангиз, “любой иш” деган жавобни оласиз.

Европа - инсонни мясорубкадан чиқаради (синов кўламини айтяпман). Қуруқ оғизда иш битираман деганлар қаттиқ адашишади.

Кўпчилик билан бир оз суҳбатдан сўнг биринчи айтадиганим, “ қийналиб қоласиз, кемай қўёвуринг” дейман.

Ака ёнингизга ишга чақиринг, қишлоқда ўсганмиз, любой ишни жигарини суғурамиз дейдиган биродарларимиз роса кўп. Аммо жавоб бериб айтаман, узоғи бир ҳафтада оёғини қўлига олиб қочиб кетади.

Чўзилиб кетди, хуллас оммавий отказ!

https://t.me/dilnur79

3 - 0

MavsumTv
Posted 3 days ago

Инфантилизм ажримга олиб келади

Инфантилизм — бу катта ёшли инсоннинг ўзини болаларга хос тарзда тутиши, яъни масъулиятдан қочиши, ҳаётий муаммоларни ечиш ўрнига улардан қочиш ва ҳис-туйғуларини назорат қилмаслик ҳолатидир.

Инфантилизм турмуш муносабатларида жиддий муаммоларга сабаб бўлиши мумкин, чунки бундай инсонлар оилавий ҳаётдаги масъулиятни тўлиқ ҳис қилмайдилар. Бу ҳолатда жуфтликлар орасида тушунмовчиликлар ва низолар пайдо бўлиши мумкин.

Инфантилистлар кўпинча молиявий масалалар, фарзанд тарбияси ёки уй ишларига жиддий ёндашмайдилар. Бу эса иккинчи турмуш ўртоққа ортиқча юк бўлиб тушади ва руҳий чарчоққа олиб келади.

Оилавий ҳаётда тез-тез қарор қабул қилиш талаб этилади. Инфантилистлар эса буни бошқа(ота-она, ака-ука, турмуш ўртоқ) ларга юклашни маъқул кўради, бу эса жуфтликлар орасидаги келишмовчиликларни кучайтиради.

Инфантилистлар кўпинча кичик муаммоларни ҳам катта муаммо қилиб кўради ёки ортиқча ҳиссиётларга берилади. Бу эса жуфтликлар ўртасидаги муносабатларга салбий таъсир кўрсатади.

Бундай инсонлар ўз ҳаётларида муҳим қарорларни мустақил қабул қила олмайдилар ва доимо ёрдамга муҳтож бўладилар. Бу эса жуфтликдаги тенглик тамойилини бузади.

Инфантилистлар кўпинча ўз хоҳишларини биринчи ўринга қўяди, бу эса жуфтликнинг эҳтиёжлари ва истаклари инобатга олинмаслигига олиб келади.

Инфантилист билан муносабатларда турмуш ўртоқ ўзини ёлғиз ҳис қилади ва барча масъулиятни ўз зиммасига олиб, охири чарчайди. Бу эса ҳиёнат ёки ажримга олиб келади.

@imaginative_girl

0 - 0

MavsumTv
Posted 4 days ago

ТОШКЕНТДАГИ РЕСПУБЛИКА ИИБ БУ'ЛИМЛАРИГА ЯНА БИР БОР ЭСЛАТМА.
ХИТОЙНИ ТАДБИРКОРЛАРИГА КАРШИ ВИДЕО ЧИКИШЛАР КИЛИБ МАМЛАКАТИМИЗНИ ХИТОЙ БОСИБ ОЛАЯПТИ ДЕБ ИШТИМОИЙ ТАРМОҚЛАРДА ЧИКИШ КИЛАЁТГАН ХАР КАЙСИ БЛОГГЕРЛАРУ ЖУРНАЛИСТЛАРИГАЧА ЯНАДА НАЗОРАТГА ОЛИНГЛАР БУЛАР ЭРКИН ИКДИСОД РАКОБАТНИ ТУШУНМАЙ ХАЛКИМИЗНИ БОШКА ХАЛКЛАРГА НИСБАТАН АГРЕССИВ КАЙФИЯТГА БОШЛАМОКДА. ЭШИТДИК ЖОЙЛАРДА ИИБ ХОДИМЛАРИМИЗ БЛОГГЕРЛАР ФАОЛЛАРГА БУ БОРАДА ТУШУНТИРИШЛАР ОЛИБ БОРИШГАН АММО ЕТАРЛИЧА ЭМАС. ИИБ ВА БОШКА БУЛИМ ХОДИМЛАРИ УНУТМАЙЛИК БУ ЙИЛ БИЗ УЧУН КАТТА СИНОВЛИ ЙИЛ БУЛАДИ 2026 ЙИЛ ЖСТ ГА АЗО БУЛАМИЗ БИЗ ЭРКИН БОЗОРГА ЭРИШГУНИМИЗЧА УЗБЕКИСТОНДА ИРКЧИЛИК МИЛЛАТЧИЛИКГА ЙУ'Л КУ'ЙМАСЛИГИМИЗ КЕРАК. БУТУН РЕСПУБЛИКА БУЙИЧА ИДОРА ХОДИМЛАРИМИЗ КУЧА КУЙДА ЖАМОАТ ЖОЙЛАРИДА ХИТОЙЛИКЛАР УЗБЕКИСТОНДА ЭРКИН РАКОБАТЛИ БОЗОР ЯРАТИШ УЧУН КЕЛГАНИНИ АЙТИНГЛАР. НАРХ НАВОЛАР АРЗОНЛАСА ХАЛКИМИЗГА ЯХШИ БОЗОРНИ РАКОБАТГА ЧИДАГАНГА ЧИКОРГАН.. БЛОГГЕРЛАРДАН ЭРИНМАСДАН ЯНА БИР БОР ТУШУНТИРИШ ХАТЛАРИНИ ОЛИНГЛАР.
КОММЕНТАРИЯДА МЕНИ ХИТОЙ ПАРАСТ ДЕБ СУКСА СУКСИН ОДАМЛАР
АММО БИЗГА ЭРКИН РАКОБАТЛИ БОЗОР КЕРАК. МИНГ БОР УЗУР ВАТАНДОШЛАР

0 - 0

MavsumTv
Posted 4 days ago

​​"Тойота" компаниясининг асосчиси Сакити Тоёда, доимий равишда бешта "Нега?" қоидасига амал қилган.

Барча тушунарсиз холатларда у бу усулдан фойдаланар эди ва бу ҳар доим унга ёрдам берди. Ушбу қоидалар жуда оддий.

Масалан, сиз мўйнали кийимни хоҳлайсиз. Сиз ўзингизга савол берасиз: нега мен мўйнали кийимни хоҳлайман? Бу биринчи сабаб. Сиз жавоб берасиз: чунки мен барчани ажаблантирмоқчиман. Яхши, иккинчиси нега: нега барчани ажаблантирмоқчисиз? Жавоб: менга эътибор беришларини хоҳлаганим учун. Учинчидан, нега сизга эътибор беришлари керак? Жавоб: мен ўзимни ишончсиз ҳис қилаётганим сабабли.
Тўртинчидан, нега ўзингизни ишончсиз ҳис қиляпсиз? Жавоб: чунки мени ҳеч ким жиддий қабул қилмайди, ўзимни ўзим англай олмайман ва бошқалар ҳам мени англаша олмайди. Бешинчи "нега": нега ўзингизни англай олмайсиз? Жавоб: Чунки мен ўзимга ёқмаган иш билан машғулман.

Ва энди айтинг-чи, мўйнали кийимнинг бунга нима алоқаси бор?

Жаноб Сакити Тоёда, биринчи қарашда кўринмайдиган асосий сабаб, бешинчи "нима учун" деган жавобни ўргатди. Бешинчи "чунки" ичида яширинган нарсани чиқарди. Билингки, бешинчи "чунки"—бу ҳақиқий сизнинг шахсингиз! Бу ҳақиқатдан ҳам хаммадан яширмоқчи бўлаётган шахсингиз ўзаги, ҳаттоки ўзингиз тан олишдан қўрқаётган холатингиз -бу рўё эканини тушунинг.

Жаноб Тоёдага нафақат ,,Тоyota" автомобили, балки 5 та қоидаси учун ҳам ташаккур!

@imaginative_girl

0 - 0

MavsumTv
Posted 5 days ago

"Иймон" дегани Яратганга ишонч ва фарз ибодатлардан ташқари, инсоф ҳам дегани.

Бувимни эсаласам, ҳақиқий иймон-инсофли аёлни тасаввур қиламан: қўли меҳнатда, тинимсиз томорқада ишлардилар, дам олиб ўтирганларини ҳеч қачон кўрмаганман, ҳеч кимни ғийбат қилмасдилар, фақат меҳрли сўзлар ишлатиб, беш маҳал намоз ўқиб, рўза тутиб(ёшликда жазирамада далада ишлаб, бола эмизиб ҳам рўза тутиб), келинлари кир ювса овқат қилиб, дастурхон ёзиб, ҳаммага овқат солиб келардилар. Кўзойнаксиз китоб ўқирдилар.

"Бу келин-ку, ўзи қилсин" деган фикр бувимда бўлмаган— менимча, шундай қалби поклик иймон бўлади.

Баъзан овсинлар тортишса ёки аммам келинлардан шикоят қилса ҳам, ёш келинлар гап қайтариб, безрайса ҳам бувим ҳеч қачон уларга жавоб қайтармасдилар. Мен бувим эшитмай қолдилар шекилли деб ўйлардим, аслида ҳаммасини эшитган эканлар, энди билсам.

Яхшилик топмаган одамларидан индамасдан юз буриб кетар эдилар.

Бувим рўза пайти вафот этганлар... Бувимни жуда-жуда соғинаман....

@imaginative_girl

0 - 0

MavsumTv
Posted 5 days ago

Ортиқча масъулият ҳисси руҳий босимга олиб келади

Бу ҳолат, айниқса, инсон ўзига катта талаблар қўйганда ёки атрофдагиларнинг ундан юқори натижалар кутишларига жавоб беришга ҳаракат қилганда учрайди.

Ортиқча юк: Кўп масъулиятларни ўз зиммасига олиш инсонни жисмонан ҳам, руҳан ҳам чарчатади. Бу кўп ҳолларда ўзини жавобгар ҳис қилиш билан боғлиқ.

Муваффақиятсизликдан қўрқиш: Масъулиятли одамлар муваффақиятсизликка ёки кимнидир ранжитишга қўрқиб, ортиқча хавотирлана бошлайдилар. Бу хавотир руҳий босимнинг ўсишига сабаб бўлади.

Танаффус йўқлиги: Масъулиятли бўлиш билан бирга, ўзингизга вақт ажратмаслик стресс ва чарчоққа олиб келади.

Танқидлар: Атрофдагиларнинг танқиди ёки юксак талаблари инсонда руҳий босимни кучайтириши мумкин.

Ҳамма ишни идеал қилишга уриниш, перфекционистлик стресс манбаи ҳисобланади.

@imaginative_girl

0 - 0

MavsumTv
Posted 5 days ago

Angliyalik muhlislar:

@uzbekistanfa Husanovning xavfsizligi va tinch-farovonligini yaxshi tashkil etmagani uchun qisman mas’uliyatni o‘z zimmangizga olishingiz kerak.

Ijtimoiy tarmoqlarda ko‘plab videolar tarqalmoqda. Ularda Husanovni u deyarli tanimaydigan yoki unchalik yaqin bo‘lmagan ko‘p sonli odamlar o‘rab olgani ko‘rinadi. Bu esa uni aniq asabiylashtirib, diqqatini chalg‘itmoqda.

Sizning vazifangiz - uning xavfsiz va nazorat ostida bo‘lishini ta’minlashdir, ayniqsa xalqaro safarlar vaqtida, u O‘zbekistonda yoki chet elda oʻynashidan qatʼiy nazar o‘z mamlakati shaʼnini himoya qilyapti.

Uning shaxsiy chegarasini hurmat qiling, diqqatini jamlashda yordam bering va karyerasini hamma narsadan ustun boʻlsin. Siz bunda hal qiluvchi rolni o‘ynaysiz.

Bunday noto‘g‘ri boshqaruvga yo‘l qo‘yib bo‘lmaydi. Vaziyatni nazorat qiling
@trolluz

0 - 0

MavsumTv
Posted 1 week ago

Пенальтидан гол уролмаслик ота мерос бизга.
Дарвоза қолиб тўпни тепамиз кўкка.
Тренировкамиз шашлик ва ош пишар гўша.
Кимки 11 метрдан гол уролмаса мендирман ўша...

©Шоир шармандий камина Оташ Ғилай

🇺🇿@Otabek

3 - 0

MavsumTv
Posted 1 week ago

Benzin yo‘q, “namoyish, miting qilib ham benzin topolmaysan”. Shakar ham yo‘q. Qand ham. Lekin parvarda bor. Bu — 1992-yilgi O‘zbekiston manzaralari.

2 - 0

MavsumTv
Posted 1 week ago

“Hozir Orol dengizi qurib bormoqda. 1980-yilga borib, O‘rta Osiyodagi sug‘oriladigan yerlar ikki marta kengayishi va Amudaryo bilan Sirdaryo suvini shu yerlarni sug‘orishga butkul sarflash natijasida Orol dengizining suvi hozirgisidan 5 marta kamayib, uning o‘rnida kichkinagina sho‘r ko‘lcha qolsa kerak. Lekin bu hol, mutaxassislarning fikricha, xalq xo‘jaligiga aslo putur yetkazmaydi”.

Bu 1965-yilgi o‘zbek gazetasidan iqtibos.

Hozir ham istalgan bo‘lajak tahdid haqida “mutaxassislar”ning taxminan shunday ovuntirishi quloqqa chalinadi - “bu aslo putur yetkazmaydi”. Vaholanki, 1965-yili Orol quriyotganini bilishgan ekan, bir iroda ko‘rsatib, uni saqlab qolish mumkin edi, shekilli. Xuddi hozir ham bir-ikki to‘g‘ri qaror bilan ko‘plab bo‘lajak ekologik va texnogen falokatlarning oldini olish mumkin bo‘lganidek.

1 - 0